KAMENI CVET

Kameni cvet je bajka koju je napisao veliki ruski pisac Pavel Petrović Bažov, drugi naziv je Uralska bajka. Takođe je Prokofjev po ovim motivima 1950 godine napisao balet "Bajka o kamenom cvetu", Kiril Molčanov je napisao operu sa istim nazivom, takođe u Moskvi se nalazi predivna fontana Kameni cvet (u okviru sveruskog izložbenog centra). Ali najinteresantnija je ekranizacija filma bajke "Kameni cvet" u režiji Aleksandra Ptuška. Film je snimljen 1946 godine, a glavna uloga je dodeljena Vladimiru Družnikovu, Ekatarini Derevšćikovoj, Tamari Makarovoj. To je bio prvi Sovjetski film urađen u koloru i predstavljen na Kanskom festivalu. Na internetu možete da nađete ceo film i da ga pogledate, stvarno je lep. Ukucate samo Каменный цветок / The Stone Flower i to je to. 
E, zašto vam ja ustvari pričam o svemu ovome? Nekada davno pre 20-25 godina kada sam išla u srednju školu, otac mi je doneo iz Moskve parfem "Kameni cvet". Ranije nisam imala neki dodir sa ruskim parfemima, nije ih bilo na našem tržištu, a ruku na srce nema ih ni danas. Taj parfem je bio nešto najlepše što sam pomirisala. Jantarna tečnost koja je podsećala na neko fino piće, onako kada je gledaš. Pa ta bočica, kristalna lepo izbrušena u obliku cveta. I telo bočice i čep. Ambalaža zelena, kao ogromni zeleni listovi koji čuvaju od znatiželjnih pogleda tu lepotu (nekoga može podsetiti i na školjku). Listovi su takođe lepo grafički urađeni. Podloga je svetlo zelena sa iscrtanim tamnozelenim stilizovanim listićima. Kada se ti listovi otvore pred nama se u svoj svojoj lepoti pokaž,e a ko drugi nego Kameni cvet. Stoji na kartonskom  postamentu od kojeg su izrađeni i listovi. Kutija je iznutra obložena zlaćanim papirom. Vrlo bajkovito. Deluje vrlo luksuzno, a opet nenametljivo, vrlo dostojanstveno. O mirisu vam ne mogu reći mnogo, davno je to bilo, samo znam da sam ga čuvala, po malo ga koristila. Parfeme inače doživljavam kao svojevrsnu aromaterapiju, uživam u njima. Kuća koja ga je napravila je Novaya Zarya ili Nova zora.
Na žalost nisam našla ništa o sastavu ovog parfema, ali sam našla zanimljiv podatak da je za dizajn bočice zaslužan veliki rusko-ukrainski umetnik, predstavnik ruske avangarde i geometrijske apstrakcije Kazimir Maljevič.

Ja odavno nemam bočicu, tako da sam ove našla na internetu.


A šta www.punmiris.com kaže o ovoj kući:

Fabrika francuza Henri Brocarda je otvorena u Moskvi 1961., 1917. je bila nacionalizirana Sovjetskom državom i nazvana Fabrika sapuna No 5. Kasnije, 1922. godine fabrika je dobila naziv Novaya Zarya (Nova Zora). Fabriku je neko vrijeme (1930-32) vodila supruga Molotova, Polina Žemčužina, bliska prijateljica Stalinove žene.
Za vreme rata fabrika, kao i mnoge druge, je bila evakuisana iza Urala, u Sverdlovsk (pređašnji i današnji Ekaterinbugr) gdje je dala život drugoj sada poznatoj kozmetičkoj fabrici - Kalina (od 1974. Uralskie Samocveti i sada opet Kalina). Sada fabriku Novaya Zarya vodi parfimer, koja vjeruje u uspjeh ruske parfimerije.
Dizajner Novaya Zarya ima 77 parfema u našoj encicklopediji. Najstarije izdanje je iz 1978 i najnovije je iz 2014. Nos koji je kreirao Auguste Michel.