Giuseppe D'Angelico (Pino Daeni) 1939-2010



Giuseppe D'Angelico ili Pino Daeni rođen je 1939 godine u Bariju u Italiji. Bio je ilustrator knjiga. Njegov rad je poznat po ilustracijama žena. Napravio je preko 3000 istih za razne časopise, knjige i filmske postere. Njegov talenat je uočen još u osnovnoj školi, te učitelj koji mu je predavao savetovao je Pinovog oca da ohrabri sina i da neguje dar koji ima. Međutim njegov otac je bio skeptičan i nije bio baš za to da on bude umetnik. U početku bio je samouk, ali se kasnije Pino upisao na umetnički institut u Bariju. Svoj umetnički zanat izbrusio je u Milanu na akademiji Brera 1960 godine, slikajući aktove i to po živom modelu. Između 1960 i 1979 dobio je nekoliko nagrada i velikih priznanja. Tokom ovog perioda dva najveća italijanska izdavača Mondadori i Rizzoli naručili su brojne ilustracije za knjige. Međutim Pino 1971 godine putuje na Menhetn. Posle posete i iskustva sa tadašnjom umetničkom scenom Pino je  zabranjen u Milanu. 1978 godine seli se u Njujork za koji je verovao da će mu doneti veće mogućnosti i umetničku slobodu. Sa sobom je poveo i ženu Kjaru, ćerku Paolu i sina Masima. Pod pokroviteljstvom Borgi galerije imao je nekoliko izlaganja u Njujorku i Masačusetsu. Njegov rad je privukao dve izdavačke kuće Dell and Zebra Book Publishers, ubrzo su za njega bili zainteresovani i izdavači kao što su Bantam, Simon and Schuster, Penguin USA, and Harlequin. Veliki je uspeh postigao ilustrujući knjige spisateljica ljubavnih romana kao što su Danijela Stil, Silvija Samerfild, Amanda Ešli i brojne druge. Do kraja karijere dizajnirao je naslove čak 3000 knjiga.
1992 godine Pino je osetio zamor od kratkih rokova i ilustracija knjiga, željan da se vrati svojoj impresionističkoj fazi slikanja. Kontaktirao je galeriju Skotsdejl u Arizoni (Scottsdale, Arizona) i poslao pet slika koje su bile izvrsno prihvaćene. Tako su se njegova dela našla u svim velikim galerijama i centrima.

Na Pina su veoma uticali Prerafaeliti (Pre-Raphaelite Brotherhood - Bratstvo prerafaelita, čiji su se najraniji radovi prepoznavali po tajanstvenim inicijalima PRB, bilo je udruženje slikara osnovano 1848. godine u Londonu. Kao grupa, Bratstvo je potrajalo tek nešto duže od decenije, ali potsticaj koji je dalo vodećoj viktorijanskoj umetnosti, usmerivši je u novom pravcu, trajao je do ranih godina 20,veka) i Makjaoli (The Macchiaioli - to je grupa slikara koji su bili aktivni u Toskani u drugoj polovini 19 veka. Oni su razbili zastarele konvencije akademske umetnosti i izneli su svoju umetnost na neki način napolje u prirodu sa ciljem da koriste prirodno svetlo, boje, senke. Ovu praksu su preuzeli francuski impresionisti nekoliko godine kasnije).

Predmet njegovog interesovanja su bile uglavnom žene. Žene na plažama, pa one čulne koje su se udešavale u budoarima, odmarale na sofama polunage prekrivene negližeima. Njegov zaštitni znak je blago osvetljenje na ženskim telima obojeno glatkom zelenkastom senkom i duboke pastelne nijanse kojima je dočarao blistavost njihove kože u svoj svojoj lepoti. Nisu one uvek polunage, često imaju haljine živopisnih boja, zamišljene su, nekoga čekaju, vrlo često su prikazane kao brižne majke, isto tako i kao metrese, ciganke, ćerke, bake...   Sve su neverovatno senzualne, setne i zaista prelepe.

Ovo  je još jedan blog o lepoti koju nosi umetnost.
Slike sam preuzela sa interneta.