Neki od njenih kultnih filmova su Čovek koji se igrao Boga, Ljudski okovi, Opasna, Pobeda nad tamom, Male lisice, Džezabel, Šta se dogodilo sa Bejbi Džejn?, Tiho, tiho, Šarlota i još mnogi drugi.
Dobila je Oskara 1938. godine za ulogu u filmu Džezabel, a potom i sjajne kritike za ulogu u Pobeda nad tamom. U januaru 1941, godine, Beti je izabrana za predsednika Američke akademije za nauku i film, postavši tako prva žena na toj funkciji u istoriji Akademije.
Evo i nekih zanimljivosti - Snimila je filmu Velika laž, u kom je, za promenu, glumila dobru i osećajnu
ženu. Da bi je naterao da bude ljupka i vesela, njen partner u filmu,
Džordž Brent, krišom ju je golicao tako da ne vide snimatelj i režiser.
Naviknuta na sasvim drugačiju Beti, publika nije sa oduševljenjem
dočekala Veliku laž, tako da već u sledećem filmu, Dejvisova se vratila svom omiljenom tipu junakinja s ulogom neverovatno zlobne Redžine Gidens. Bila je to drama Male lisice,
snimljena sredinom 1941. godine, gde je Beti igrala okrutnu južnjačku
bogatašicu spremnu da se odrekne vlastite porodice zarad sopstvenih
zamisli. Iako je jednom napustila snimanje i nije se pojavljivala
nekoliko dana, Beti je za Male lisice svake nedelje dobijala tri hiljade dolara. Pošto je lik koji je igrala bio jako zloban, reditelj Vilijem Vajlder je odlučio da ga malo humanizuje. Međutim Beti se suprostavila, čak je zahtevala da bude još zlobnija. Reditelj se morao složiti sa njom, film je postao najveći bioskopski hit, a Beti postala zvezda međunarodnih razmera.
Uloga za Sve o Evi pisana je ustvari za glumicu Klodet Kolber, ali ona je bila povređena i nije stigla da se oporavi. Tako da, kada je Beti tekst scenarija pao u ruke, to je bilo to. Kao da je pisan za nju. Sredovečna glumica na izmaku karijere. Možda se čak podsvesno i videla u svemu tome. Za ovu ulogu je takođe bila nominovana za Oskara, ali ga nije dobila. Ali priznanje sa Kana nije izostalo. Ovo je njena najbolja uloga u životu. Posle svega ovoga imala je još dosta uspona i padova u životu. 1977. godine bila je prva žena koja je dobila nagradu za životno delo. Imala je četiri supruga, rodila je jedno dete, dvoje usvojila. I od 1960. godine živela sama. Sa kćerkom Barbarom imala ja loš odnos majka-kćerka. Toliko da je Barbara 1985. godine napisala knjigu My Mother's Keeper biografiju svoje majke, u kojoj ju je naružila. Pisala je o Betinom problemu sa alkoholom, o njenoj mentalnoj surovosti, emocionalnoj hladnoći, egocentričnosti i, po mišljenju svoje
porodice i prijatelja, iznela brojne neistine. Naravno prijatelji su stali na glumičinu stranu. A ona je kćerku i njenu decu izbacila iz testamenta. U jednom intervjuu iz 1989. godine, na pitanje šta oseća prema svojoj kćerki Barbari, glumica je rekla: „Naravno da je volim. Ona je ipak moja krv." 1983. godine saznala je da ima rak dojke u poodmakloj fazi. Operisana je. Posle toga je imala četiri moždana udara, oporavila se. U tom periodu je imala stres oko kćerkine knjige u kojoj ju je naružila. 1989. godine je umrla u Francuskoj u Oktobru mesecu. Beti je čitave poslednje tri decenije svog života mrzela što u krevet
odlazi sama, a noći je smatrala zastrašujućim. To je bila velika ironija
sudbine s obzirom na to da je dok je bila mlada govorila da "starenje nije za pičkice". Na njenoj nadgrobnoj ploči napisan je epitaf Radila je na teži način (She did it the hard way). To je zapravo rečenica kojom ju je 1951. opisao Džozef L. Mankevic.
Nadam se da vam nisam bila dosadna. Međutim pošto se radi o gospođi Dejvis nisam odolela. Morate priznati, ako ste gledali barem jedan njem film, da je jedinstvena i prelepa.
Pošto pišemo o lepoti, šta vama predstavlja lepota? Ustvari kako je definišete? I da li uopšte razmišljate o tome ili samo sledite što i većina? Kada sam bila na fakultetu imala sam na Istoriji umetnosti predmet estetiku. Da li znate šta je to?
ESTETIKA, knjiga Milana Uzelca. Slobodno je pročitajte. Odlično štivo.
Ana
Коментари
Постави коментар