Poslednji tango u Parizu (Last Tango in Paris, Ultimo tango a Parigi, Le Dernier Tango à Paris). Film je iz 1972 godine.
Reditelj je fenomenalni Bernardo Bertoluči.
U glavnim ulogama su Marlon Brando i Marija Šnajder.
Radnja filma se odvija između sredovečnog prilično zgodnog amerikanca Pola koji je udovac i lepe parižanke. Ona je verena za Toma reditelja ili šta već. Treba da se uda za njega i u potrazi je za lepim i velikim stanom. Ulazi u jedan takav i tamo zatiče Pola. Između njih dvoje trenutno izbijaju varnice i oni završavaju u neverovatno silovitom i prilično nasilnom seksualnom odnosu. Odlučuju da se nastave viđati, ali da jedno o drugom ne znaju ništa i da ne govore imena ...
To je italijansko francuski igrani film. Po žanru je ljubavna drama. Film je napravljen u jeku seksualne revolucije te je izazvao brojne kontroverze zbog za dotadašnje standarde neuobičajeno naturalističkog prikaza ljudske seksualnosti. Dok je s jedne strane među liberalnijim kritičarima izazvao oduševljenje, među konzervativnima je proglašen pornografijom, te je bio izložen cenzuri i zabranama u nizu zemalja.
Sa snimanja - Kao i kod ostalih filmova koje je snimio u to vreme, Brando nije želeo da pamti tekst. Bertoluči mu je učinio ustupak, te njegove rečenice zapisivao na cedulje i uklapao ih u enterijer. Kamerman je naravno, imao zadatak da pazi da neka od njih ne upadne u kadar. Međutim, kada je u sceni bdenja zatražio da neke rečenice napiše na telu svoje mrtve supruge, reditelj je odlučno odbio.
Marija Šnajder je rekla da je Bertoluči izuzetno lukav i čovek širokih shvatanja. Rekla je da su na snimanju svi bili veoma bliski, jer ih je on terao da jedno drugom pričaju najmračnije detalje iz svoje prošlosti. Šnajderova je priznala da je spavala sa pedesetak muškaraca i dvadesetak žena, da je bila zavisnik od heroina, kokaina i marihuane. Kasnije je demantovala Bertolučija, koji je izjavio da je Brando prema njoj gajio veoma očinska osećanja. Izjavila je da je tačno da joj je Marlon bio figura patrona, ali to nije bio odnos roditelja prema detetu. Dodala je još i sledeće:
Rekla je još da je to jedina stvar u njenom životu koju nije trebala da uradi, koja joj je tada uništila život. Bertoluči je 2011. godine priznao da je ona bila previše mlada da razume šta se radi, i da joj je ovim filmom ukrao mladost. Kao i Šnajderova, i Brando se osećao potpuno silovanim. Obećao je Bernardu da više nikada neće snimiti film poput ovog i nisu govorili petnaest godina. Bertoluči se pokajao što je snimao Brandove genitalije. Rekao je da se toliko identifikovao sa njim, da bi prikazivanje Brandovog polnog organa, bilo kao prikazivanje njegovog samog. Zbog toga je tu scenu izbrisao, tačnije, ostavio za sebe.
- "Trebalo je da pozovem svog menadžera i advokata na set, jer ne možete prisiliti nekoga da radi nešto što nije u scenariju. Međutim, tada to nisam znala. Marlon mi je rekao: Marija, ne brini, to je samo film! Iako je to što je radio bila samo gluma, u toj sceni sam istinski plakala. Osećala sam se tako poniženo, i da budem iskrena, pomalo silovano od strane obojice – i Branda i Bertolučija. Na kraju, Marlon me nije čak ni pozvao da me uteši ili da mi se izvini. Srećom, imali smo još samo jedno takvo snimanje."
Izvor: Wikipedia
Među tim ovaj film se treba pogledati, nemoguće ga je opisati i prepričati. Stvarno nešto posebno. Gledala sam ga nekoliko puta, i svaki put je nov doživljaj. Pokušala sam pre neko veče, ali nisam mogla. Moraju biti posebni preduslovi. Nikako vas neće ostaviti ravnodušnim.
Коментари
Постави коментар