Miloska Venera (Venus de Milo)

Miloska Venera odnosno Afrodita(Afrodita s Melosa, grčki Αφροδίτη της Μήλου, Aphroditē tēs Mēlou). Afrodita po grčkoj mitologiji, Venera po rimskoj.

Venera sa Milosa je još jedno u nizu remek dela starogrčkog sveta. Veneru je izradio Aleksandros iz Antiohije između 130 i 100 godine p. n. e. Visoka je 203. cm. Čuva se u muzeju Luvt u Parizu.
Smatra se da ova skulptura predstavlja starogrčku boginju ljubavi Afroditu. Isklesana  je u mermeru. Ruke i prvobitno postolje su izgubljeni, pa nađeni i na kraju definitivno izgubljeni. Ovo delo se prvobitno pripisivalo Praksitelu, onom famoznom vajaru i ocem kontraposta.

Naziv Miloska dobila je po Milosu, ostrvu koje se nalazi u arhipelagu Kiklada i pripada Grčkoj. 1820, godine pronašao ju je lokalni meštanin. Prema rekonstrukciji, Miloska Venera je u lijevoj ruci držala jabuku (milos na grčkom jeziku znači jabuka).

Miloska Venera je nastala u helenističkom razdoblju. Ovaj period grčke umetnosti je trajao od 4 veka pre nove ere do 1 veka pre nove ere. I predstavlja zlatno doba.

Ovo je odlična prilika da se podsetim koliko sam samo puta na časovima crtanja i slikanja nasctala, a posle i naslikala Venerin torzo i njenu glavu. Jer to je jedna od prvih vežbi koje dobijete kada krenete da crtate. Ona predstavlja ideal ženske lepote tog vremena. Ali nije ona ideal samo tog vremena, setite se Rafaela, Leonarda, i mnogih drugih renesansnih, te baroknih slikara, impresionista, postimpresionista, kubista, pa čak i naši savremenici ne ostaju revnodušni na obline. Bez obzira na propagandu ekstremne mršavosti da ne kažem anoreksije, normalne žene će uvek egzistirati.