Beauty and the Heritage by Ana

Od praistorijskih pigmenata i toskanske sijene do renesansnog inkarnata i savremene kozmetike Postoje boje koje privlače pogled i boje koje pripadaju našem postojanju. Cinober je jedna od onih prvih — raskošan, vatren, gotovo izazivački crven. Oker je drugačiji. On ne pokušava da nas osvoji. On je već tu, u zemlji pod našim stopalima, na starim zidovima, u glini, na licima naslikanim pre nekoliko vekova i u nijansama naše kože. Možda je upravo oker jedna od najintimnijih boja koje je čovek ikada koristio. Mnogo pre nego što smo naučili da pravimo kozmetiku, pre nego što su postojale slikarske akademije, parfimerije i laboratorije, čovek je uzimao zemlju, usitnjavao je i pretvarao u boju. A onda je tom bojom počeo da ostavlja tragove o sebi. Oker – pigment stariji od civilizacije Oker nije jedan mineral niti jedna određena nijansa. To je naziv za grupu prirodnih zemljanih pigmenata čiju boju uglavnom određuju jedinjenja gvožđa. Žuti oker svoju karakterističnu boju najčešće duguje getitu...

Od neolitske Vinče i Avale do rimskih palata, alhemije i savremene kozmetike Postoje boje koje ne pripadaju samo slikarskoj paleti. One pripadaju civilizacijama, vladarima, bogovima, ženama i njihovim tajnama. Crvena je jedna od njih. Boja krvi, života, strasti, plodnosti, moći, opasnosti i smrti. Boja koja privlači pogled čak i kada je okružena najraskošnijim zlatom. A među svim crvenim pigmentima koje je čovek poznavao, jedan je imao gotovo mitski status. Cinober. Njegova crvena nije obična. Duboka je, vatrena, ponekad gotovo narandžasta, kao da u sebi čuva svetlost. Vekovima je bio dragocen. Njime su ukrašavani zidovi, rukopisi, ritualni predmeti i umetnička dela. U pojedinim istorijskim tradicijama crveni mineralni pigmenti imali su mesto i u običajima povezanim sa telom i ulepšavanjem. Ali njegova lepota imala je mračnu stranu. Cinober je mineral živinog sulfida, hemijske formule HgS. I upravo u tome leži njegova najveća protivurečnost: jedna od najlepših crvenih boja u istoriji p...

  Beauty and Heritage by Ana Lepota počinje mnogo pre prve kreme Moja ljubav prema kozmetici nije počela u parfimeriji, niti sa prvim skupim serumom. Počela je mnogo ranije, u detinjstvu, među bakinim sitnicama. Baka je imala drvenu psihu sa fiokama i jednim velikim ogledalom. Bio je to kvalitetan nameštaj od punog drveta, sa vidljivim linijama i godovima. Na njoj su stajali karmini, toaletne vode i razne sitnice koje su činile njen mali, lični svet. Ne sećam se naziva tih proizvoda. Ne znam ko je proizvodio njene karmine niti koje su marke bile toaletne vode. Ali sećam se mirisa. Sećam se posebnog mirisa starih karmina, pomalo voštanog i puderastog. Sećam se bočica, predmeta, atmosfere. Oduvek sam želela takvu psihu. Nikada je nisam kupila, nažalost. Ali i dalje mogu da je zamislim, sa svim njenim fiokama, velikim ogledalom i prirodnim drvetom. Ne bih je nikada prefarbala. Jer drvo ima svoje linije, svoje godove, svoju istoriju. Godovi su bore. I baš kao što starom drvetu ne bih b...