Beauty and the Heritage by Ana

  A šta ako kiseline na zdravoj koži remete mikrobiom i samim tim remete imunitet kože??? To je zapravo jedno od najvažnijih i najzrelijih pitanja koje možeš sam sebi postaviti kada je u pitanju moderna nega kože. Odgovor je: Da, apsolutno mogu , ako se koriste agresivno i bez strateškog plana. Evo kako taj proces izgleda iznutra i zašto je tvoj oprez potpuno opravdan: 1. Koža kao ekosistem, a ne samo površina Naša koža nije samo "oklop" , već živi ekosistem naseljen dobrim bakterijama (mikrobiom). Te bakterije održavaju optimalan pH faktor (oko 5.5 ) i deluju kao prva linija odbrane našeg imuniteta. Šta rade kiseline: AHA i BHA kiseline namerno spuštaju pH kože na vrlo nizak nivo (često između 3.0 i 4.0 ) kako bi "rastvorile" mrtve ćelije. Rizik: Ako to radimo prečesto, mi bukvalno "ispiramo" dobre bakterije i ne dajemo im vremena da se oporave. Rezultat je disbioza – stanje gde loše bakterije preuzimaju primat, što vodi ka upalama, osetljivosti i pa...

  AHA kiseline (alfa-hidroksilne kiseline) su pravi "superheroji" u svetu nege kože, ali kao i svaki heroj, zahtevaju malo upoznavanja da ne bi napravile više štete nego koristi. Evo vodiča kroz svet ovih moćnih sastojaka. Šta su zapravo AHA kiseline? AHA kiseline su grupa prirodnih kiselina koje se uglavnom dobijaju iz voća i šećerne trske. Za razliku od BHA kiselina (poput salicilne) koje prodiru duboko u pore, AHA kiseline su rastvorljive u vodi i deluju prvenstveno na površini kože . Najpoznatije među njima su: Glikolna kiselina: Dobija se iz šećerne trske. Ima najmanji molekul, pa najdublje prodire i najbrže deluje. Mlečna kiselina: Dobija se iz mleka ili šećera. Nežnija je od glikolne i dodatno hidrira kožu. Mandelična kiselina: Dobija se iz gorkog badema. Odlična je za osetljivu kožu i suzbijanje akni. Limunska i jabučna kiselina: Često se koriste kao podrška glavnim kiselinama za posvetljivanje tena. Kako one deluju? (Magija pilinga) Naša koža se prirodno obnavlj...