Cinober * kada je lepota nosila boju otrova
Od neolitske Vinče i Avale do rimskih palata, alhemije i savremene kozmetike Postoje boje koje ne pripadaju samo slikarskoj paleti. One pripadaju civilizacijama, vladarima, bogovima, ženama i njihovim tajnama. Crvena je jedna od njih. Boja krvi, života, strasti, plodnosti, moći, opasnosti i smrti. Boja koja privlači pogled čak i kada je okružena najraskošnijim zlatom. A među svim crvenim pigmentima koje je čovek poznavao, jedan je imao gotovo mitski status. Cinober. Njegova crvena nije obična. Duboka je, vatrena, ponekad gotovo narandžasta, kao da u sebi čuva svetlost. Vekovima je bio dragocen. Njime su ukrašavani zidovi, rukopisi, ritualni predmeti i umetnička dela. U pojedinim istorijskim tradicijama crveni mineralni pigmenti imali su mesto i u običajima povezanim sa telom i ulepšavanjem. Ali njegova lepota imala je mračnu stranu. Cinober je mineral živinog sulfida, hemijske formule HgS. I upravo u tome leži njegova najveća protivurečnost: jedna od najlepših crvenih boja u istoriji p...