Hodala je pognute glave hodnicima gledajući u telefon, izgubljena u mislima... u nekom svom životnom svemiru... potpuno bezbrižna i neopterećena svetom koji je okružuje.
I tako u tom svom svemiru njena planeta naletela je na njega. Podigla je pogled i ugledala je nepoznatog muškarca sa kestenjastim očima, crnom kosom i maslinastim tenom... da... njena druga velika ljubav... znaćemo ga Antonije... iz sazvežđa Lava...
Antonije je bio stariji 2 ili 3 godine. U datom momentu nije znala o kome se radi, nikada ga pre nije videla. Ali znate taj osećaj koji vam podigne dijafragmu i ostanete bez daha... e, tako je ona, glupača trenutno ostala bez mozga, potpuno se utopivši u tim kestenjastim očima... za koje se ispostavilo posle dužeg vremena da ih je ipak videla jedne prohladne noći u na projekciji jednog filma... ona i njena drugarica Vesna su bile pasionirane ljubiteljice filmova, ali i noćnog života grada Beograda.
Od tog famoznog prvog susreta je prošlo dosta vremena, 20tak godina sigurno... i sada posle toliko vremena te čarobne oči i jamice na obrazima uklesane osmehom koji je mamio na radost u njoj izaziva nešto predivno i lepo. Između njih dvoje se nikada ništa nije dogodilo, i dan danas su drugarii, nije želela pokvariti to prijateljstvo romantični izjavama... bilo bi glupo...
Uvek se osećala neka lepa energija između njih, prijateljska, a opet nežna i tanana... i tako da je ta ljubav ostala na platonskom nivou. Jedno Vam moram reći ne mešajte posao i emocije, da ne kažem ljubav... nikada... ni u snu.
Međutim osećanja su se rodila u njenom srcu onog momenta kada ga je videla u prolazu, ali ih je uvek kontrolisla i nije želela da ih on ili bilo ko primeti. Ali to je bilo neizbežno, ljubav se ne da sakriti, isto kao i kašalj što bi rekli naši stari. Povremeno se sretnu u prolazu, ispričaju... Za njega ne može da tvrdi da li je ikada nešto osećao,... on je tip koji ne priča o emocijama, vešto ih drži pod kontrolom, ali, ali avaj ali...dal se ovaj dečko šali... ta na na na... njih dvoje su ustvari kao dva deteta... čista ljubav, neokaljana prvobitnim grehom, iskreni prijateljski razgovori... Lav u horoskopu, međutim skroz atipičan, ni malo dominantan u odnosu na nju, poštuje je i potpuno je svestan njenih osećaja... ali nikada nije odao da zna ili je na neki način obrukao... ona mu je iskreno zahvalna na tome.
Ta ljubav je pod bremenom vremena i životnih okolnosti malo izbledela, ali ta neka nevidljiva nit koja ju veže za njega je i dalje tu. On je ustvari veoma sličan Peđi iz prethodne priče... inteligentan i učen muškarac, sa iskustvom i manirima. Međutim on nije zamena, on je priča za sebe, ima beskrajno mnogo kvaliteta... odvojeno i posebno poglavlje u njenom životu prepunom životnih i poslovnih izazova.
Zašto se ništa nije desilo? Ne znam...možda nije ni trebalo, možda je prijateljstvo bilo izgovor, strah od odbijanja, a možda pogrešni tipovi koje je imala kao utešnu nagradu umesto njega... ali evo dolazi taj period kada će ga možda videti... tada mu je i rođendan... i jedva čeka da ga vidi...
Ana Manojlović Petrović
Лагана и пријатна причица која држи пажњу...👍🙋
ОдговориИзбриши