Maska, baš kao u Crnjanskog... lažni životi, lažna prijateljstva i još lažnije ljubavi, reči zbog kojih se osećaš kao jedina... ali ujutro on skida masku zaljubljenog muškarca i ljubavnika i shvataš koliko si pogrešila i uvalila se u blato do grla... kao kurva koja je zadovoljila njegovu požudu i sada treba da ide.
Osećaj je odvratan i jadan, ona kafa bljutava ima ukus zemlje, a on gleda na sat kada ću izaći...
Noćas tako fin i pun neke nežne zaljubljenosti, a jutros hladan i stran, užasno. Izlazim iz stana sa osećajem gađenja,samo ne znam tačno da li prema njemu ili sebi... ulazim u bus i odlazim, odlazim i ne vraćam se nikada više. Jer on me ne voli.
Ana Manojlović Petrović
Коментари
Постави коментар